Za Partizansku spomenicu 80 evra

Na internetu se prodaju državna odlikovanja iz vremena SFRJ, ali i ona iz
doba Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine SHS




Danas | Milena D. Milikić



Beograd - „Prodajem Partizansku spomenicu, cena 8.500 dinara", „Prodajem
Orden bratstva i jedinstva, cena 3.500 dinara", „Prodajem Spomenicu za
strane borce u NOB-u, cena 6.500 dinara", „Prodajem Albansku spomenicu
plus ukaz, cena 2.500 dinara", samo su neki od oglasa koji se mogu naći na
popularnim internet sajtovima, kao što je Kupindo i Kupujem prodajem.

Najveću cenu na ovim sajtovima imaju odlikovanja, koja su dodeljivana pre
Drugog svetskog rata, za vreme Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca. Tako Orden belog orla, državno odlikovanje iz
Kraljevine Jugoslavije, koje je dodeljivano srpskim i jugoslovenskim
državljanima za zasluge u miru, ili u ratu ili za posebne zasluge prema
kruni, dostiže cenu od 45.000 dinara. Nešto nižu cenu od 43.000 dinara ima
Karađorđeva zlatna vojnička zvezda, koja je uručivana za vojne zasluge za
vreme Prvog svetskog rata.

Po ceni od 18.800 dinara moguće je pazariti i Orden Svetog Save petog
stepena, Državni orden Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije, koje
danas predstavlja najviše odlikovanje koje dodeljuje Srpska pravoslavna
crkva.

Međutim, najviše oglasa ima za odlikovanja koja su dodeljivana za vreme
SFRJ, kao što je Orden JNA za zlatnom zvezdom, Partizanska spomenica,
Orden bratstva i jedinstva i medalja za vojne zasluge, čije cene variraju
od 700, pa do nekoliko hiljada dinara.

Sagovornici Danasa, učesnici Narodno oslobodilačke borbe i njihovi potomci
osuđuju prodaju ordenja i spomenice.

Milorad Blečić, generalni sekretar Saveza udruženja boraca
Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR), kaže za Danas da su većina onih koji
prodaju odlikovanja „preduzimači", koji na sajmovima antikviteta kupuju
ordenje po niskim cenama, a onda ih prodaju putem interneta i na taj način
zarađuju.

- Sve to uslovio je pad morala i pad standarda. Verujem da se većina onih
koji prodaju ordenje nije odrekla zasluga svojih predaka, već ih je beda
naterala na taj korak. Moj otac je odlikovan Ordenom za hrabrost, zatim
Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom zasluga za narod i ja sva ta
ordenja čuvam i nikada ih ne bih prodao, napominje Blečić.

Stevan Mirković, general-pukovnik JNA u penziji, koji je odlikovan
mnogobrojnim jugoslovenskim odlikovanjima, kaže za Danas da je za porodice
učesnika Narodnooslobodilačke borbe sramota da prodaju ordenje, koje su
njihovi preci zaslužili svojim zalaganjem za državu i narod.

- Onaj ko prodaje svoje ordenje, znači da ga nije ni zaslužio. Međutim, u
tim situacijama verovatno se radi o odlikovanjima onih koji su umrli i
sada se zahvaljujući njihovim zaslugama bogate njihova deca ili unuci. Ona
nemaju novčanu vrednost, njihov značaj je mnogo dublji. Imam dosta
odlikovanja i ona će uvek biti sa mnom, a najdraži mi je Orden
zahvalnosti, koji sam dobio na Sremskom frontu u zimu 1944. godine,
ukazuje Mirković.

Mirković, međutim, ističe da postoje i pozitivni primeri među ljudima koji
trguju ordenjem.

- Imam nekoliko poznanika koji kupuju ordenje i imaju svoje kolekcije i
mini muzeje gde od zaborava čuvaju sva odlikovanja koje su dobijali oni
koji su se borili za državu i narod. Dobro je da postoje takvi ljudi i
voleo bih da ih je više, naglašava Mirković.

Dragomir Acović, heraldičar, kaže za Danas da je prodaja ordenja
uobičajena pojava, jer je ono smenom generacija prešlo u posed unuka i
dece, koji u vreme ekonomske krize pokušavaju da zarade novac na razne
načine. Prema njegovim rečima, ponuda odlikovanja na internetu je ogromna,
ali postoji i velika razlika između onog koje je dodeljivano posle Drugog
svetskog rata i pre njega.

- Posleratno ordenje ima jako malu vrednost i oni koji ih prodaju uglavnom
gube vreme. Među posleratnim ordenjem vredi samo ono koje je bilo
namenjeno Josipu Brozu Titu i visokim vojnim i partijskim funkcionerima.
Međutim, takvih je jako malo i oni se uglavnom prodaju preko aukcijskih
kuća, a ne preko interneta, ističe Acović. On dodaje da je među
posleratnim ordenjem najbrojnije ono koje je dodeljivano za vojne zasluge,
kao i ono koje su dobijali oni koji su odlikovani za zasluge za narod.

- Takvih ordenja danas ima više nego kovanog novca, jer je ono dodeljeno u
više od pola miliona primeraka, naglašava Acović.

Sa druge strane, kada je reč o odlikovanjima koje su dodeljivana pre
Drugog svetskog rata, Acović ističe da ona imaju znatno veću vrednost, pre
svega zato što se radi o znatno manjem broju primeraka, a i mali broj njih
je „preživeo".

- I u estetskom smislu ova odlikovanja su na daleko višem nivou. Takođe, i
na međunarodnom kolekcionarskom tržištu mnogo više vredi ordenje koje je
dodeljivala monarhija, nego republika, ukazuje Acović.

Mantil Gestapoa

Ako ste malo veći kolekcionar, na internetu možete pazariti i odevne
predmete iz vremena Drugog svetskog rata. Na jednom od oglasa nudi se i
„gestapo mantil", a cena nije naznačena. Kako stoji u objašnjenju oglasa
mantil je donesen iz Poljske, iz logora Aušvic.

„Mantil je 90 odsto vremena bio u ormanu tako da je stanje odlično.
Debela, teleća, teška boks koža, ekstra kvalitetna, ekstra šivena s
obzirom da se ništa nije promenilo ili rašilo. S ozbiljnim kupcem mantil
može da se nosi na bilo kakve provere ili slično. Na mantilu fale dva
dugmeta na levom rukavu i fali etiketa. Lako može da se proveri kod
stručnjaka i bez etikete, ne mogu da nađem originalnu etiketu, to je
namerno skinuto", stoji u objašnjenju.

Lenjinova bista, Titove fotografije

Obeležja mnogih državnika. koja su dugo vremena skupljala prašinu u
ormarima, sada čekaju nove kupce. Tako se fotografije i bakarne ploče sa
likom doživotnog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita prodaju po
ceni od 50 evra, a bista sovjetskog političara Vladimira Iljiča Lenjina,
košta ni manje, ni više nego 200 evra.



--


S poštovanjem,

Dr Nenad Stanković