Продају бубреге да не умру од глади

Продају бубреге да не умру од глади


На интернету се у сваком тренутку може пронаћи на десетине огласа под
називом „Продајем бубрег". Разлог је увек исти – економски. Пара нема, а
некима је то једини начин да дођу до новца како би решили своје
финансијске проблеме. Стручњаци предвиђају да ће оваквих огласа у Србији
бити све више.

Миша Милосављевић је дугогодишњи спортиста који је дао оглас да продаје
бубрег, и то хитно. Није био расположен да детаљно објашњава зашто је
донео ову одлуку, али је за „Правду" потврдио аутентичност огласа и
нагласио да је јасно да само мука може некога да натера да уради тако
нешто.

– Не бих заиста желео да коментаришем мотиве и разлоге, али мислим да ће
свима бити све јасно када прочитају оглас, а сигурно да тако нешто не бих
радио и објављивао као шалу – кратко је рекао Милосављевић.

За разлику од њега, 23-годишњи Александар Тодоровић, који је такође дао
оглас да продаје бубрег, за читаоце „Правде" открива мотиве који су, како
каже, мање-више исти код свих оних који су се одлучили за овакав корак.

– Немаштина и тежак живот су ме натерали да понудим бубрег на продају
ономе коме је потребан, а свакако да као млад и здрав човек од 23 године
то не бих радио да нисам приморан на то. У овој и оваквој Србији немам
другог начина да обезбедим егзистенцију себи и својој породици.
Незапослени смо и супруга и ја, а имамо два сина од три и годину и по
дана. Завршио сам угоститељску школу, али никако не успевам да пронађем
посао у струци, или се деси да то буду неки привремени послови за веома
малу плату. Пошто не желим да крадем, продаја бубрега је једини начин да у
овом тренутку својој деци обезбедим кору хлеба – огорчено каже Александар
Тодоровић.

Наш саговорник наглашава да од своје одлуке неће одустати, а, како каже,
за све може да захвали држави.

– Још ми се нико није јавио, али чим уследи добра понуда нећу се
премишљати, као што се нисам премишљао ни када сам дао оглас. Шта ћу,
немам друге, а нисам крив што живим у Србији, где се не може преживети од
сопственог рада, и где се не даје шанса младим људима да се негде запосле
и издржавају породице. Како је кренуло, сви има да продајемо бубреге, а не
знам шта ћемо после тога. Много је тешко време дошло, а бојим се да иде
све теже и теже – каже Александар Тодоровић..

Социолог Бојана Николић сматра да одлуке младих здравих људи да понуде
бубреге на продају можда најбоље говори о кризи у коју смо запали као
држава и друштво, и да је од такве животне решености до општег бунта само
један корак.

– Све ово делује као из неког Дикенсовог романа и заиста смо као друштво
дотакли дно. Ипак, то дно се стално продубљује а ми константно тонемо и
ниже од најгорег сиромаштва. Продаја бубрега за сваког здравог човека,
који још има своју породицу, свакако је потез очајника, али то није његова
срамота већ срамота државе која га је приморала на то. Имали смо већ
примере сакаћења прстију гладних радника, а сада се суочавамо са
другачијим размишљањем. Сада људи резонују да, ако су већ решени да изгубе
неки део тела из бунта против лошег живота, онда то барем наплате и тако
обезбеде неколико месеци нормалне егзистенције. Као социолог сам веома
забринута, јер видим да полако али сигурно клизимо у социјалну анархију,
која, ако се не сасече у корену, може да изнедри несагледиве последице,
попут оних које гледамо ових дана у Тунису или Албанији – сматра Николић.

Клинички психолог Александра Јанковић упозорава да је продаја органа како
би људи обезбедили голу егзистенцију највећи могући пораз државе.

– Живот је данас толико обезвређен да су млади, као и они старији,
изгубили сваки наду да ће им они који воде Србију обезбедити било какву
нормалну будућност, и онда прибегавају очајничким потезима. Очај је у
Србији толики да се, што се каже, може сећи ножем. У једном тренутку, сав
тај акумулирани бес и очајање пући ће као наплата за све изгубљене године
и излиће се на улице. Не прижељкујем такав сценарио, али се оправдано
плашим да је тамо где људи почну да продају делове тела да би преживели
потребан само један корак до општег социјалног бунта и хаоса – упозорава
Јанковић.

Цена од 50 до 200 хиљада евра


Цена бубрега живог даваоца креће се од 50 до 200 хиљада евра, у зависности
од много ствари, а у недостатку одговарајућих закона овим трансакцијама се
највише бави црно тржиште. Иначе, трговина људским органима као посебно
кривично дело у Кривичном законику Србије не постоји.

С. Миловановић – Г. Јанићијевић-Потпара